Јелена Мајсторовић је рођена 3. јануара 1907. године у Зајечару, где је завршила основну школу и Вишу гимназију 1926. године. Филозофски факултет је завршила у Београду али се вратила у родни град где је радила као професор Гимназије у периоду од 1931-1944. године. Наставу српског језика је предавала и ученицима Женске занатске школе.
Последње године рата на овим просторима, 28. јуна 1944. године код села Илина, општина Бољевац, четничка рука је прекинула њен рад. Дан њеног постављења за професора зајечарске гимназије 21. октобар је узет за Дан школе, наше школе која носи њено име.

Одмах након II светског рата увидела се потреба да се школовањем обухвате и "дефектна деца и то: слепа, глувонема, душевно заостала, богаљаста, деца са говорним манама, васпитно - угрожена... И ова деца морају проћи кроз школу и добити основно школско образовање како би могла ступити на занат и наставити школовање у продужним занатским школама, али ако на занат не иду да се путем књиге могу лично изграђивати" каже се у документу Министарства просвете од 16.10.1945. године упућеном Окружном народном одбору у Зајечару.

Прво одељење лако ментално ометене деце, почело је са радом у једној од просторија Основне школе "Миленко Брковић - Црни", садашњој "Десанки Максимовић". Од следеће школске године ова одељења се селе у школу "Љуба Нешић" а касније и у школу "Ђура Јакшић".

Специјална основна школа је основана Решењем скупштине Општине Зајечар од 14.04.1968. године са циљем да обухвати лако ментално ометену децу. За потребе школе Општина је доделила зграду бивше женске основне школе из 1896. Усељење у школску зграду било је 01.10.1968. године а цео септембар настава се и даље одвијала у школама "Љуба Нешић" и "Ђура Јакшић". Наредне школске године доносе се сва нормативна акта школе. Статут школе је усвојен 09.12.1969. године. Име "Јелена Мајсторовић" школа добија 01.10.1970. године.

Како су школу могла да похађају само деца из Зајечара а потреба је била и у селима па и у околним градовима, нађено је решење. Уз несебично ангажовање свих друштвених чинилаца тог времена, 1970. године донета је одлука о отварању интерната у просторијама некадашње кухиње Дома ученика стручних школа а реализована 01.02.1972. године када интернат почиње са радом.

То је уједно и датум почетка рада продуженог боравка што је био и први остварени боравак у Тимочкој крајини. Резултат је био видно побољшање успеха ученика. Ученици су на радну рехабилитацију одлазили у Заштитну радионицу "ДЕС" или су по положеним тестовима у Заводу за запошљавање наставили школовање у средњим стручним школама. То су била посебна одељења при средњим школама.

Почетак школске 1980/81. пратило је закашњење али са разлогом, наиме школа је добила још један спрат а ученици су добили нове учионице, савремено опремљене новим наставним средствима и училима.

Септембра 1984. уз финансијску подршку СИЗ-а дечије заштите, обезбеђен је школски инвентар, наставна средства а отворено је и одељење предшколског узраста за лако ометену децу. Наши ученици добијају психолошки, логопедски и стоматолошки третман.

Школа добија Септембарску награду града - Плакета Општине Зајечар за успешне резултате у васпитању и образовању ментално ометене деце и њиховом укључивању у живот, на седници од 05.09.1988. године.

Још од 1976. године када је донешен Закон о специјалном васпитању и образовању којим се "деци и омладини ометеној у развитку обезбеђује предшколско, основно и средње образовање, оспособљавање за рад и укључивање у разноврсне облике живота и рада", почело се размишљати о отварању средње школе у Зајечару.

Средња школа почиње са радом 1995. Тада се по први пут уписује одељење за оспособљавање за рад. Школа се даље наставља у двогодишњу и трогодишњу а у оквиру два подручја рада: машинство и обрада метала, шумарство и обрада дрвета и графичарство. Теорију обављају у просторијама школе а праксу у Заштитној радионици "ДЕС" и предузећу "Арсеније Спасић". Текстилство и кожарство такође почиње са радом, 1997. године. У школи су обезбеђене просторије и за текстилство и кожарство опремљене машинама и алатима.

Поводом дана школе 22.10.2001. школа је освештана. Школско двориште је добило лепшти изглед: осликана је фасада, постављене клацкалице, тобоган, љуљашке, вртешке, постављени голови и кошеви, асфалтирано је.

Школа је пратила све реформе које су се дешавале у редовним школама. У школи су се увек изводиле различите слободне активности кроз рад по секцијама те тако и данас имамо следеће секције: драмско-рецитаторска, фолклор, саобраћајна, техничка, спортска, биолошка, домаћа радиност, ликовна, уметничка, хор...

Сваке школске године се простор мења, сређује и оплемењује да би деци а и наставницима било пријатније и угодније за рад. Оно што још желимо да остваримо у будуће је: унапређење образовно-васпитног рада и квалитета наставе, увођење иновативне технике у наставу и иновација уопште, учешће у будућој реформи образовања и њеној организацији, безбедност и сигурност ученика, остручавање и перманентно образовање кадрова, јачање тимског рада, подршка ученицима, нНаставак повезивања школе, локалне заједнице и Социјалног партнера у циљу стопостотног запошљавања наших ученика по завршеном школовању како би они тиме били равноправни чланови нашег друштва, способни да себи и својој породици створе егзистенцију.

Сва деца која су била у овој школи или су сада у њој, увек су била у центру пажње свих запослених. Рад са овом децом није лак али њихова искреност и приврженост, њихова потреба да буду прихваћени, вољени такви какви јесу је мотив који води генерације људи који су дали огроман део себе не само у образовању већ и у љубави према овој деци, разумевању, подршци у раду али и касније у животу.